1 Zato rekoh:

Čujte, poglavice Jakovljeve

i knezovi doma Izrailjevog,

ne treba li vam znati šta je pravo?

2 Koji mrzite na dobro, a ljubite zlo,

sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovih;

3 I jedete meso naroda mog

i sadirete kožu s njih i kosti im prebijate,

i sasecate kao u lonac i kao meso u kotao.

4 Tada će vikati ka Gospodu,

ali ih neće uslišiti,

nego će sakriti lice svoje od njih u ono vreme,

kako oni zlo radiše.

5 Ovako veli Gospod za proroke koji zavode moj narod,

koji grizu zubima svojim i viču: Mir;

i ako im ko ne da ništa u usta, dižu rat na nj.

6 Zato će vam utvara biti noć

i proricanje vaše tama;

i sunce će zaći tim prorocima

i dan će im se smračiti.

7 Tada će se postideti videoci,

i vračari će se posramiti,

i svi će zastrti usne svoje,

jer neće biti odgovora Božjeg.

8 Ali ja sam pun sile od Duha Gospodnjeg,

i suda i hrabrosti

da kažem Jakovu zločinstvo njegovo

i Izrailju greh njegov.

9 Čujte ovo,

poglavice doma Jakovljevog

i knezovi doma Izrailjevog,

koji se gadite na pravdu,

i sve što je pravo izvrćete;

10 Koji gradite Sion krvlju

i Jerusalim bezakonjem.

11 Poglavari njegovi sude po mitu,

i sveštenici njegovi uče za platu,

i proroci njegovi gataju za novce,

a na Gospoda se oslanjaju govoreći:

Nije li Gospod usred nas?

Neće doći zlo na nas.

12 Zato će se s vas Sion preorati kao njiva,

i Jerusalim će postati gomila,

i gora od doma visoka šuma.