Pão

11 I Gospod reče Mojsiju govoreći: 12 Čuo sam viku sinova Izrailjevih. Kaži im i reci: Doveče ćete jesti mesa, a sutra ćete se nasititi hleba, i poznaćete da sam ja Gospod Bog vaš.

13 I uveče doleteše prepelice i prekriliše logor, a ujutru pade rosa oko logora; 14 a kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji. 15 I kad vide sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugom: Šta je ovo? Jer ne znahu šta beše. A Mojsije im reče: To je hleb što vam dade Gospod da jedete.

31 I dom Izrailjev prozva taj hleb mana; a beše kao seme korijandrovo, beo, i na jeziku kao medeni kolači.

23 Tada zapovedi oblacima odozgo,

i otvori vrata nebeska,

24 I pusti, te im podažde mana za jelo,

i hleb nebeski dade im.

25 Hleb anđeoski jeđaše čovek;

posla im jela do sitosti.

14 Daješ te raste trava stoci,

i zelen na korist čoveku,

da bi izvadio hleb iz zemlje.

15 I vino veseli srce čoveku,

i lice se svetli od ulja,

i hleb srce čoveku krepi.

32 Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba; 33 jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu. 34 Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.

35 A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti.

48 Ja sam Hleb života. 49 Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše. 50 Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre. 51 Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.

3 I mučio te je, glađu te morio; ali te je opet hranio manom za koju ti nisi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovek ne živi o samom hlebu nego o svemu što izlazi iz usta Gospodnjih.

4 A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.

19 I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.

26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.

16 Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog? 17 Jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi; jer svi u jednom hlebu imamo zajednicu.

9 ovako dakle molite se vi:

Oče naš koji si na nebesima,

da se sveti ime Tvoje;

10 Da dođe carstvo Tvoje;

da bude volja Tvoja

i na zemlji kao na nebu;

11 Hleb naš potrebni daj nam danas;

9 Blago oko biće blagosloveno,

jer daje hleba svog ubogom.

37 A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu? 38 A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe. 39 I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi. 40 I posadiše se na gomile po sto i po pedeset. 41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima. 42 I jedoše svi, i nasitiše se. 43 I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.

25 Bejah mlad i ostareh,

i ne videh pravednika ostavljenog,

ni dece njegove da prose hleba.

5 I polazeći učenici Njegovi na one strane zaboraviše uzeti hleba. 6 A Isus reče im: Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. 7 A oni mišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hleba uzeli. 8 A Isus razumevši reče im: Šta mislite u sebi, maloverni, što hleba niste uzeli? 9 Zar još ne razumete niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste? 10 Ni sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste? 11 Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog? 12 Tada razumeše da ne reče kvasca hlebnog da se čuvaju, nego nauke farisejske i sadukejske.

Blagovremeno sej seme svoje.

1 Baci hleb svoj povrh vode;

jer ćeš ga naći posle mnogo vremena.

2 Razdeli sedmorici i osmorici;

jer ne znaš kakvo će zlo biti na zemlji.