1 Trubite u trubu na Sionu,

i vičite na svetoj gori mojoj,

neka drhću svi stanovnici zemaljski,

jer ide dan Gospodnji,

jer je blizu.

2 Dan, kad je mrak i tama,

dan, kada je oblak i magla;

kako se zora razastire povrh gora,

tako ide narod velik i silan,

kakvog nije bilo otkad je veka

niti će ga posle kad biti

od kolena do kolena.

3 Pred njim proždire oganj,

a za njim pali plamen;

zemlja je pred njim kao vrt edemski,

a za njim pustinja pusta,

ništa neće uteći od njega.

4 Na očima su kao konji

i trčaće kao konjici.

5 Skakaće povrh gora topoćući kao kola,

praskajući kao plamen ognjeni koji sažiže strnjiku,

kao silan narod spreman za boj.

6 Pred njim će se prepadati narodi,

svako će lice pocrneti.

7 Oni će trčati kao junaci,

kao vojnici skakaće na zid,

i svaki će ići svojim putem,

niti će odstupati sa svoje staze.

8 I jedan drugog neće tiskati,

svaki će ići svojim putem,

i na mačeve navirući neće se raniti.

9 Po gradu će hoditi,

po zidovima će trčati,

u kuće će se peti,

ulaziće kroz prozore kao lupež.

10 Pred njima će se zemlja tresti,

nebesa će se pokolebati,

sunce će i mesec pomrknuti

i zvezde će ustegnuti svetlost svoju.

11 A Gospod će pustiti glas svoj pred vojskom svojom,

jer će logor Njegov biti vrlo velik,

jer će biti silan onaj koji će izvršiti volju Njegovu;

jer će dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan,

i ko će ga podneti?

12 Zato još govori Gospod:

Obratite se k meni svim srcem svojim

i posteći i plačući i tužeći.

13 I razderite srca svoja,

a ne haljine svoje,

i obratite se ka Gospodu Bogu svom,

jer je milostiv i žalostiv,

spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla.

14 Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se,

i ostaviti iza toga blagoslov,

dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.

15 Trubite u trubu na Sionu,

naredite post,

proglasite svetkovinu.

16 Saberite narod,

osveštajte sabor,

skupite starce,

saberite decu i koja sisaju;

ženik neka iziđe iz svoje kleti

i nevesta iz ložnice svoje.

17 Između trema i oltara neka plaču sveštenici,

sluge Gospodnje,

i neka kažu:

Prosti, Gospode, narodu svom,

i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu,

da njim ovladaju narodi;

zašto da kažu u narodima:

Gde im je Bog?

18 I Gospod će revnovati za zemlju svoju

i požaliće narod svoj.

19 I Gospod će odgovoriti

i reći će svom narodu:

Evo, ja ću vam poslati žita i vina i ulja,

i bićete ga siti,

i neću vas više dati pod sramotu među narodima.

20 Jer ću udaljiti od vas severca,

i odagnati ga u zemlju suvu i pustu,

prednju četu njegovu u istočno more,

a zadnju u more zapadno,

i podignuće se smrad njegov

i trulež će se njegov podignuti,

pošto učini velike stvari.

21 Ne boj se, zemljo,

raduj se i veseli se,

jer će Gospod učiniti velike stvari.

22 Ne bojte se, zveri poljske;

jer će se zeleneti pasišta u pustinji

i drveta će nositi rod svoj,

smokva će i loza vinova davati silu svoju.

23 I vi, sinovi sionski,

radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom,

jer će vam dati dažd na vreme,

i spustiće vam dažd rani i pozni na vreme.

24 I gumna će se napuniti žita,

a kace će se prelivati vinom i uljem.

25 I naknadiću vam godine

koje izjede skakavac, hrušt i crv i gusenica,

velika vojska moja,

koju slah na vas.

26 I ješćete izobila,

i bićete siti

i hvalićete ime Gospoda Boga svog,

koji učini s vama čudesa,

i narod moj neće se posramiti doveka.

27 I poznaćete da sam ja usred Izrailja,

i da sam ja Gospod Bog vaš,

i da nema drugog,

i narod moj neće se posramiti doveka.

28 I posle ću izliti duh svoj na svako telo,

i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše,

starci će vaši sanjati sne,

mladići će vaši viđati utvare.

29 I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;

30 I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima. 31 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji. 32 I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.