As 10 parábolas mais importantes de Jesus

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje. 4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih; 5 a druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. 6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše. 7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. 8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset. 9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

25 I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče: Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni? 26 A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš? 27 A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe. 28 Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.

29 A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj? 30 A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva. 31 A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prođe. 32 A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prođe. 33 A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i videvši ga sažali mu se; 34 i pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. 35 I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim. 36 Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci? 37 A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako.

4 Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5 I našavši digne je na rame svoje radujući se, 6 i došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu. 7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

11 I reče: Jedan čovek imaše dva sina, 12 i reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje. 13 I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno. 14 A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji. 15 I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje. 16 I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

17 A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi! 18 Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi, 19 i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika. 20 I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga. 21 A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj. 22 A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge. 23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. 24 Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.

25 A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje. 26 I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to? 27 A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video. 28 A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga. 29 A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom; 30 a kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno. 31 A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. 32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.

45 Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser, 46 pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

9 A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu: 10 Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik. 11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik. 12 Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam. 13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome. 14 Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.

14 Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje; 15 i jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah. 16 A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. 17 Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva. 18 A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog. 19 A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima. 20 I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima. 21 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. 22 A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima. 23 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. 24 A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao; 25 pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje. 26 A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao: 27 Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom. 28 Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata. 29 Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega. 30 I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

19 Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. 20 A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, 21 i željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. 22 A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga. 23 I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom, 24 i povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu. 25 A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš. 26 I preko svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. 27 Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog, 28 jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja. 29 Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. 30 A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se. 31 A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.

24 Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom, 25 a kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. 26 A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. 27 Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? 28 A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo? 29 A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu. 30 Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.

Priča o deset devojaka. Povereno blago. O strašnom sudu.

1 Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku. 2 Pet od njih behu mudre, a pet lude. 3 I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja. 4 A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim. 5 A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. 6 A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret. 7 Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje. 8 A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase. 9 A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi. 10 A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. 11 A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam. 12 A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas. 13 Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći.