1 Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskog, poznajte poslanika i vladiku, kog mi priznajemo, Isusa Hrista, 2 koji je veran Onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovom. 3 Jer Ovaj posta toliko dostojan veće časti od Mojsija, koliko veću od doma čast ima onaj koji ga je načinio. 4 Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog. 5 I Mojsije dakle beše veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedočanstvo onog što je trebalo da se govori. 6 Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nade do kraja tvrdo održimo.

7 Zato, kao što govori Duh Sveti:

Danas ako glas Njegov čujete,

8 Ne budite drvenastih srca,

kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji,

9 Gde me iskušaše očevi vaši,

iskušaše me, i gledaše dela moja četrdeset godina.

10 Toga radi rasrdih se na taj rod,

i rekoh:

Jednako se metu u srcima,

ali oni ne poznaše puteve moje;

11 Zato se zakleh u gnevu svom

da neće ući u pokoj moj.

12 Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga; 13 nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne; 14 jer postadosmo zajedničari Hristu, samo ako kako smo počeli u Njemu biti do kraja tvrdo održimo; 15 dokle se govori:

Danas, ako glas Njegov čujete,

ne budite drvenastih srca,

kao kad se progneviste.

16 Jer neki čuvši progneviše se, ali ne svi koji iziđoše iz Misira s Mojsijem. 17 A na koje mrzi četrdeset godina? Nije li na one koji sagrešiše, koji ostaviše kosti u pustinji? 18 A kojima se zakle da neće ući u pokoj Njegov, nego onima koji ne hteše da veruju? 19 I vidimo da ne mogoše ući za neverstvo.