1 Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina, 2 kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori. 3 Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini, 4 i toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.

5 Jer kome od anđela reče kad:

Sin moj ti si,

ja te danas rodih?

I opet:

Ja ću Mu biti Otac,

i On će mi biti Sin.

6 I opet uvodeći Prvorodnoga u svet govori:

i da Mu se poklone svi anđeli Božiji.

7 Tako i anđelima govori:

Koji čini anđele svoje duhove,

i sluge svoje plamen ognjeni.

8 A sinu:

Presto je Tvoj, Bože, va vek veka;

palica je pravde palica carstva Tvog.

9 Omilela Ti je pravda,

i omrzao si na bezakonje:

toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti

većma od drugova Tvojih.

10 I opet:

Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju,

i nebesa su dela ruku Tvojih:

11 Ona će proći, a Ti ostaješ:

i sva će ostareti kao haljina,

12 I savićeš ih kao haljinu,

i izmeniće se:

a Ti si Onaj isti,

i Tvojih godina neće nestati.

13 A kome od anđela reče kad:

Sedi meni s desne strane

dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?

14 Nisu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslediti spasenje?