Perdão e misericórdia

9 Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.

9 Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.

25 Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi,

i grehe tvoje ne pominjem.

25 Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi,

i grehe tvoje ne pominjem.

12 Koliko je istok daleko od zapada,

toliko udaljuje od nas bezakonja naša.

5 Jer si Ti, Gospode, dobar i milosrdan

i veoma milostiv svima koji Te prizivaju.

5 Jer si Ti, Gospode, dobar i milosrdan

i veoma milostiv svima koji Te prizivaju.

5 Jer si Ti, Gospode, dobar i milosrdan

i veoma milostiv svima koji Te prizivaju.

12 Jer ću biti milostiv nepravdama njihovim,

i grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati.

21 Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? 22 Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.

21 Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? 22 Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.

21 Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? 22 Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.

35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.

14 Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. 15 Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.

14 Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. 15 Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.

14 Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.

12 I oprosti nam dugove naše

kao i mi što opraštamo dužnicima svojim;

7 Blago milostivima, jer će biti pomilovani.

13 snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio tako i vi.

13 snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio tako i vi.

13 snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio tako i vi.

32 A budite jedan drugom blagi, milostivi, praštajući jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.

32 A budite jedan drugom blagi, milostivi, praštajući jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.

32 A budite jedan drugom blagi, milostivi, praštajući jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.

7 u kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove,

7 u kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove,

13 koji nas izbavi od vlasti tamne, i premesti nas u carstvo Sina ljubavi svoje, 14 u kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom i oproštenje greha.

13 I razderite srca svoja,

a ne haljine svoje,

i obratite se ka Gospodu Bogu svom,

jer je milostiv i žalostiv,

spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla.

18 Ko je Bog kao Ti?

Koji prašta bezakonje

i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog,

ne drži do veka gnev svoj,

jer Mu je mila milost.

31 Ali radi milosti svoje velike nisi dao da sasvim propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i žalostiv.

25 Sa svetima postupaš sveto,

s čovekom vernim verno,

14 i ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu.

Oglašavanje i praznovanje pashe.

1 Potom posla Jezekija k svemu Izrailju i Judi, i napisa knjige sinovima Jefremovim i Manasijinim da dođu u dom Gospodnji u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom. 2 Jer car i knezovi njegovi i sav zbor svećaše u Jerusalimu da slave pashu drugog meseca. 3 Jer je ne mogaše slaviti u to vreme, jer ne beše dosta sveštenika posvećenih i narod se ne beše skupio u Jerusalim. 4 I to bi po volji caru i svemu zboru. 5 I odrediše da oglase po svemu Izrailju od Virsaveje do Dana da dođu u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom, jer je odavna ne behu slavili kako je napisano. 6 I tako otidoše glasnici s knjigama od cara i od knezova po svemu Izrailju i Judi, i po zapovesti carevoj govorahu: Sinovi Izrailjevi, obratite se ka Gospodu Bogu Avramovom, Isakovom i Izrailjevom, pa će se i On obratiti k ostatku koji ste ostali od ruku careva asirskih. 7 Ne budite kao oci vaši i kao braća vaša što grešiše Gospodu Bogu otaca svojih, te ih dade da budu čudo, kako vidite. 8 Ne budite dakle tvrdovrati kao oci vaši, dajte ruku Gospodu i hodite u svetinju Njegovu koju je osvetio navek, i služite Gospodu Bogu svom, pa će se odvratiti od vas žestina gneva Njegovog. 9 Jer ako se obratite ka Gospodu, braća će vaša i sinovi vaši steći milost u onih koji ih zarobiše, te će se vratiti u ovu zemlju; jer je Gospod Bog vaš milostiv i žalostiv, i neće odvratiti lica od vas, ako se obratite k Njemu.

10 A kad ti glasnici iđahu od grada do grada po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj dori do Zavulona, podsmevahu im se i rugahu im se. 11 Ali neki od Asira i od Manasije i od Zavulona pokorivši se dođoše u Jerusalim. 12 I nad Judu dođe ruka Gospodnja, te im dade jedno srce da učine šta beše zapovedio car i knezovi po reči Gospodnjoj.

13 I skupi se u Jerusalim mnoštvo naroda da praznuju praznik presnih hlebova drugog meseca, i bi sabor veoma velik. 14 Tada se podigoše, i oboriše oltare što behu u Jerusalimu, i sve oltare kadione oboriše i baciše u potok Kison. 15 Potom zaklaše pashu četrnaestog dana drugog meseca; a sveštenici i Leviti postidevši se osveštaše se, i unesoše žrtve paljenice u dom Gospodnji. 16 I stadoše svojim redom kako treba po zakonu Mojsija sluge Božijeg; i sveštenici kropiše krvlju primajući iz ruke Levitima. 17 I jer ih mnogo beše u zboru koji se ne behu osveštali; zato Leviti klahu pashu za svakog koji ne beše čist da bi ih posvetili Gospodu. 18 Jer mnoštvo naroda, mnogi od Jefrema i od Manasije i od Isahara i od Zavulona ne očistiše se, nego jedoše pashu ne kako je napisano. Ali se za njih pomoli Jezekija govoreći: Gospod blagi neka očisti svakog, 19 ko je upravio srce svoje da traži Boga Gospoda, Boga otaca svojih, ako i ne bi bio čist prema svetom očišćenju. 20 I usliši Gospod Jezekiju, i sačuva narod. 21 I tako sinovi Izrailjevi koji behu u Jerusalimu praznovaše praznik presnih hlebova sedam dana u velikom veselju, i hvaljahu Gospoda svaki dan Leviti i sveštenici uz oruđa za slavu Gospodnju. 22 I Jezekija govori ljubazno sa svim Levitima koji vešti behu službi Gospodnjoj; i jedoše o prazniku sedam dana prinoseći žrtve zahvalne i slaveći Gospoda Boga otaca svojih.

23 I sav zbor dogovori se da praznuje još sedam dana; i praznovaše još sedam dana u veselju. 24 Jer Jezekija, car Judin, dade zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca; a knezovi dadoše zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca; i osvešta se mnogo sveštenika. 25 I tako se proveseli sav zbor Judin i sveštenici i Leviti, i sav zbor što beše došao od Izrailja, i došljaci što behu došli iz zemlje Izrailjeve i koji življahu u zemlji Judinoj. 26 I bi veselje veliko u Jerusalimu; jer od vremena Solomuna sina Davidovog cara Izrailjevog ne bi tako u Jerusalimu. 27 Potom ustaše sveštenici i Leviti i blagosloviše narod; i uslišen bi glas njihov, i molitva njihova dođe u stan svetinje Gospodnje na nebo.

38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;

19 Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg,

38 Tako da vam je na znanje, ljudi braćo! Da se kroza Nj vama propoveda oproštenje greha. 39 I od svega, od čega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdaće se u Njemu svaki koji veruje.

30 Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;

5 Greh svoj kazah Tebi,

i krivice svoje ne zatajih;

rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje;

i Ti skide s mene krivicu greha mog.

13 Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan;

a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.

7 Neka bezbožnik ostavi svoj put

i nepravednik misli svoje;

i neka se vrati ka Gospodu,

i smilovaću se na nj,

i k Bogu našem,

jer prašta mnogo.

7 Neka bezbožnik ostavi svoj put

i nepravednik misli svoje;

i neka se vrati ka Gospodu,

i smilovaću se na nj,

i k Bogu našem,

jer prašta mnogo.

3 Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. 4 I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.

37 I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se.

37 I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se.

37 I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se.

34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.

25 I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.

25 I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.

25 I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše. 26 Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.

18 Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog; ja sam Gospod.

3 Milost i istina neka te ne ostavlja;

priveži ih sebi na grlo,

upiši ih na ploči srca svog.

4 Te ćeš naći milost i dobru misao

pred Bogom i pred ljudima.

9 Ko pokriva prestup, traži ljubav;

a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.

15 Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav koren gorčine, i ne učini pakost, i tim da se mnogi ne opogane.

5 Ako li je ko mene ražalio, ne ražali mene, do nekoliko, da ne otežam svima vama. 6 Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih. 7 Zato vi, nasuprot, većma da opraštate i tešite, da takav kako ne padne u preveliku žalost. 8 Zato vas molim, utvrdite k njemu ljubav.

2 i On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.

11 A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši.

14 Boluje li ko među vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. 15 I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se.

Poziv na pokajanje. Obricanje Božije milosti.

1 Govore: Ako ko pusti ženu svoju,

i ona otišavši od njega uda se za drugog,

hoće li se onaj vratiti k njoj?

Ne bi li se sasvim oskvrnila ona zemlja?

A ti si se kurvala s mnogim milosnicima;

ali opet vrati se k meni, veli Gospod.

2 Podigni oči svoje k visinama,

i pogledaj gde se nisi kurvala;

na putevima si sedela čekajući ih kao Arapin u pustinji,

i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zloćom svojom.

3 Zato se ustaviše daždi,

i ne bi poznog dažda;

ali u tebe beše čelo žene kurve,

i ne hte se stideti.

4 Hoćeš li odsele vikati k meni:

Oče moj, Ti si vođ mladosti moje?

5 Hoće li se srditi jednako?

Hoće li se gneviti do veka?

Eto, govoriš, a činiš zlo koliko god možeš.

6 Još mi reče Gospod za vremena cara Josije: Jesi li video šta učini odmetnica, Izrailj? Kako odlazi na svako visoko brdo i pod svako zeleno drvo, i kurva se onde. 7 I, pošto učini sve to, rekoh: Vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vide nevernica, sestra njena, Juda. 8 I svide mi se za sve to što učini preljubu odmetnica Izrailj da je pustim i dam joj knjigu raspusnu; ali se ne poboja nevernica sestra joj Juda, nego otide, te se i ona prokurva. 9 I sramotnije kurvanjem svojim oskvrni zemlju, jer činjaše preljubu s kamenom i s drvetom. 10 I kod svega toga ne vrati se k meni nevernica sestra joj Juda svim srcem svojim, nego lažno, govori Gospod.

11 Za to mi reče Gospod: Odmetnica Izrailj opravda se više nego nevernica Juda. 12 Idi i viči ove reči k severu, i reci:

Vrati se, odmetnice Izrailju,

veli Gospod,

i neću pustiti da padne gnev moj na vas,

jer sam milostiv,

veli Gospod,

neću se gneviti do veka.

13 Samo poznaj bezakonje svoje,

da si se odmetnula Gospodu Bogu svom,

te si tumarala k tuđima pod svako drvo zeleno,

i niste slušali glas moj,

veli Gospod.

14 Obratite se, sinovi odmetnici,

veli Gospod,

jer sam ja muž vaš,

i uzeću vas, jednog iz grada i dva iz porodice,

i odvešću vas u Sion.

15 I daću vam pastire po srcu svom, koji će vas pasti znanjem i razumom. 16 I kad se umnožite i narodite u zemlji, onda se, veli Gospod, neće više govoriti: Kovčeg zaveta Gospodnjeg; niti će im dolaziti na um niti će ga pominjati, niti će hoditi k njemu, niti će ga više opravljati. 17 U to će se vreme Jerusalim zvati presto Gospodnji, i svi će se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjem u Jerusalimu, i neće više ići po misli srca svog zlog. 18 U to će vreme dom Judin ići s domom Izrailjevim, i doći će zajedno iz zemlje severne u zemlju koju dadoh u nasledstvo ocima vašim.

19 Ali ja rekoh:

Kako bih te postavio među sinove

i dao ti zemlju željenu,

krasno nasledstvo mnoštva naroda?

I rekoh: Ti ćeš me zvati: Oče moj;

i nećeš se odvratiti od mene.

20 Doista kao što žena izneveri druga svog,

tako izneveriste mene, dome Izrailjev,

veli Gospod.

21 Glas po visokim mestima neka se čuje,

plač, molbe sinova Izrailjevih,

jer prevratiše put svoj,

zaboraviše Gospoda Boga svog.

22 Vratite se, sinovi odmetnici,

i isceliću odmete vaše.

Evo, mi idemo k Tebi,

jer si Ti Gospod Bog naš.

23 Doista, zaludu su humovi, mnoštvo gora;

doista, u Gospodu je Bogu našem spasenje Izrailjevo.

24 Jer ta sramota proždre trud otaca naših od detinjstva našeg, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kćeri njihove. 25 Ležimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug naš; jer Gospodu Bogu svom grešismo mi i oci naši od detinjstva svog do danas, i ne slušasmo glas Gospoda Boga svog.

8 A pre svega imajte neprestanu ljubav među sobom; jer ljubav pokriva mnoštvo greha,