14 Bićeš blagosloven mimo sve narode: neće biti u tebi ni muškog ni ženskog neplodnog, ni među stokom tvojom.

7 I sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se, i napredovaše i osiliše veoma, da ih se zemlja napuni.

2 Silno će biti na zemlji seme njegovo,

rod pravednički biće blagosloven.

13 Jer si Ti stvorio šta je u meni,

sastavio si me u utrobi matere moje.

14 Hvalim Te, što sam divno sazdan.

Divna su dela Tvoja,

i duša moja to zna dobro.

15 Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe,

ako i jesam sazdan tajno,

otkan u dubini zemaljskoj.

16 Zametak moj videše oči Tvoje,

u knjizi je Tvojoj sve to zapisano,

i dani zabeleženi,

kad ih još nije bilo nijednog.

3 Evo nasledstva od Gospoda:

deca, porod je dar od Njega.

9 Eda li ja, koji otvaram matericu,

ne mogu roditi? veli Gospod.

Eda li ću ja, koji dajem da se rađa,

biti bez poroda, veli Bog tvoj.

13 Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.

9 I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.

2 Prigni k meni uho svoje,

pohitaj, pomozi mi.

Budi mi kameni grad, tvrda ograda,

gde bih se spasao.

2 Od kraja zemlje vičem k Tebi,

kad klonu srce moje.

Izvedi me na goru,

gde se ne mogu popeti.

11 Kao pastir pašće stado svoje;

u naručje svoje sabraće jaganjce,

i u nedrima će ih nositi,

a dojilice će voditi polako.

3 Slušajte me, dome Jakovljev

i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog,

koje nosim od utrobe,

koje držim od rođenja.

4 I do starosti vaše ja ću biti isti,

i ja ću vas nositi do sedog veka;

ja sam stvorio i ja ću nositi,

ja ću vas nositi i izbaviću.

15 ali će se spasti rađanjem dece, ako ostane u veri i ljubavi i u svetinji s poštenjem.

28 Sinovi njeni podižu se i blagosiljaju je;

muž njen takođe hvali je;

1 Iza toga Adam pozna Jevu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Dobih čoveka od Gospoda.

1 I Gospod pohodi Saru, kao što beše rekao i učini Gospod Sari kao što beše kazao. 2 Jer zatrudne i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kad kaza Gospod.

21 I Isak se moljaše Gospodu za ženu svoju, jer beše nerotkinja; i umoli Gospoda, te zatrudne Reveka žena njegova.

20 I kad bi vreme, pošto Ana zatrudne, rodi sina i nade mu ime Samuilo, jer, reče, isprosih ga u Gospoda.

1 Koji živi u zaklonu Višnjeg,

u senu Svemogućeg počiva.

2 Govori Gospodu: Ti si utočište moje

i branič moj,

Bog moj, u kog se uzdam.

7 Gospod će te sačuvati od svakog zla,

sačuvaće dušu tvoju Gospod.

8 Gospod će čuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj,

odsad i doveka.

5 Pre nego te sazdah u utrobi, znah te;

i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te;

za proroka narodima postavih te.

22 Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izađe iz nje dete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reče, a da plati preko sudija; 23 ako li se dogodi smrt, tada ćeš uzeti život za život,

15 Može li žena zaboraviti porod svoj

da se ne smiluje na čedo utrobe svoje?

A da bi ga i zaboravila,

ja neću zaboraviti tebe.

11 Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeća.

45 I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.

46 I reče Marija:

Veliča duša moja Gospoda;

47 I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,

48 Što pogleda na poniženje sluškinje svoje;

jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;

49 Što mi učini veličinu silni,

i sveto ime Njegovo;

9 Od nerotkinje naseljava kuću,

učinivši je radosnom majkom sinovima.

Aliluja!

16 I ja ću je blagosloviti, i daću ti sina od nje; blagosloviću je, i biće mati mnogim narodima, i carevi narodima izaći će od nje.

3 Žena je tvoja kao rodna loza

usred doma tvog;

sinovi tvoji kao grane maslinove

oko stola tvog.