Raiva
A raiva é uma emoção humana que a Bíblia trata com seriedade. Irar-se não é pecado em si, mas a ira descontrolada destrói relacionamentos e abre porta para o mal.
Controlar a ira
A Bíblia nos exorta a ser tardios para irar-se. A resposta branda desvia o furor, e o que se controla é mais forte que um guerreiro.
Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.
Mudrost donosi spasenje, a bezumlje i grehovi propast.
Odgovor blag utišava gnev,
a reč preka podiže srdnju.
Ko je spor na gnev, velika je razuma;
a ko je nagao pokazuje ludost.
Sav gnev svoj izliva bezumnik,
a mudri ustavlja ga natrag.
Gnev bezumnikov odmah se pozna,
ali pametni pokriva sramotu.
Irar-se sem pecar
Paulo ensina: irai-vos, mas não pequeis. Não deixe o sol se pôr sobre a vossa ira, para não dar lugar ao diabo.
Gnevite se i ne grešite; sunce da ne zađe u gnevu vašem. Niti dajte mesta đavolu.
Slava je čoveku da se okani svađe;
a ko je god bezuman, upleće se.
Od oholosti biva samo svađa,
a koji primaju savet, u njih je mudrost.
Amor e perdão acima da raiva
O amor cobre multidão de pecados. A Bíblia nos chama a não alimentar rancor, mas a perdoar e amar, vencendo a raiva com compaixão.
Mrzost zameće svađe,
a ljubav prikriva sve prestupe.
Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se, ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
Nemoj mrzeti na brata svog u srcu svom; slobodno iskaraj bližnjeg svog, i nemoj trpeti greha na njemu. Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnju na sinove naroda svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog; ja sam Gospod.
Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.
Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga;
Poziv na pokajanje. Obricanje Božije milosti.
Govore: Ako ko pusti ženu svoju,
i ona otišavši od njega uda se za drugog,
hoće li se onaj vratiti k njoj?
Ne bi li se sasvim oskvrnila ona zemlja?
A ti si se kurvala s mnogim milosnicima;
ali opet vrati se k meni, veli Gospod.
Podigni oči svoje k visinama,
i pogledaj gde se nisi kurvala;
na putevima si sedela čekajući ih kao Arapin u pustinji,
i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zloćom svojom.
Zato se ustaviše daždi,
i ne bi poznog dažda;
ali u tebe beše čelo žene kurve,
i ne hte se stideti.
Hoćeš li odsele vikati k meni:
Oče moj, Ti si vođ mladosti moje?
Hoće li se srditi jednako?
Hoće li se gneviti do veka?
Eto, govoriš, a činiš zlo koliko god možeš.
Još mi reče Gospod za vremena cara Josije: Jesi li video šta učini odmetnica, Izrailj? Kako odlazi na svako visoko brdo i pod svako zeleno drvo, i kurva se onde. I, pošto učini sve to, rekoh: Vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vide nevernica, sestra njena, Juda. I svide mi se za sve to što učini preljubu odmetnica Izrailj da je pustim i dam joj knjigu raspusnu; ali se ne poboja nevernica sestra joj Juda, nego otide, te se i ona prokurva. I sramotnije kurvanjem svojim oskvrni zemlju, jer činjaše preljubu s kamenom i s drvetom. I kod svega toga ne vrati se k meni nevernica sestra joj Juda svim srcem svojim, nego lažno, govori Gospod.
Za to mi reče Gospod: Odmetnica Izrailj opravda se više nego nevernica Juda. Idi i viči ove reči k severu, i reci:
Vrati se, odmetnice Izrailju,
veli Gospod,
i neću pustiti da padne gnev moj na vas,
jer sam milostiv,
veli Gospod,
neću se gneviti do veka.
Samo poznaj bezakonje svoje,
da si se odmetnula Gospodu Bogu svom,
te si tumarala k tuđima pod svako drvo zeleno,
i niste slušali glas moj,
veli Gospod.
Obratite se, sinovi odmetnici,
veli Gospod,
jer sam ja muž vaš,
i uzeću vas, jednog iz grada i dva iz porodice,
i odvešću vas u Sion.
I daću vam pastire po srcu svom, koji će vas pasti znanjem i razumom. I kad se umnožite i narodite u zemlji, onda se, veli Gospod, neće više govoriti: Kovčeg zaveta Gospodnjeg; niti će im dolaziti na um niti će ga pominjati, niti će hoditi k njemu, niti će ga više opravljati. U to će se vreme Jerusalim zvati presto Gospodnji, i svi će se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjem u Jerusalimu, i neće više ići po misli srca svog zlog. U to će vreme dom Judin ići s domom Izrailjevim, i doći će zajedno iz zemlje severne u zemlju koju dadoh u nasledstvo ocima vašim.
Ali ja rekoh:
Kako bih te postavio među sinove
i dao ti zemlju željenu,
krasno nasledstvo mnoštva naroda?
I rekoh: Ti ćeš me zvati: Oče moj;
i nećeš se odvratiti od mene.
Doista kao što žena izneveri druga svog,
tako izneveriste mene, dome Izrailjev,
veli Gospod.
Glas po visokim mestima neka se čuje,
plač, molbe sinova Izrailjevih,
jer prevratiše put svoj,
zaboraviše Gospoda Boga svog.
Vratite se, sinovi odmetnici,
i isceliću odmete vaše.
Evo, mi idemo k Tebi,
jer si Ti Gospod Bog naš.
Doista, zaludu su humovi, mnoštvo gora;
doista, u Gospodu je Bogu našem spasenje Izrailjevo.
Jer ta sramota proždre trud otaca naših od detinjstva našeg, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kćeri njihove. Ležimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug naš; jer Gospodu Bogu svom grešismo mi i oci naši od detinjstva svog do danas, i ne slušasmo glas Gospoda Boga svog.
