10 И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много. 11 И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.

12 И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена. 13 Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана. 14 Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог. 15 Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом. 16 Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад. 17 Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила. 18 А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.