1 Баци хлеб свој поврх воде;

јер ћеш га наћи после много времена.

2 Раздели седморици и осморици;

јер не знаш какво ће зло бити на земљи.

3 Кад се напуне облаци,

просипају дажд на земљу,

и ако падне дрво на југ или на север,

где падне дрво онде ће остати.

4 Ко пази на ветар, неће сејати,

и ко гледа на облаке, неће жети.

5 Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.

6 Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

7 Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце. 8 Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.

9 Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд.

10 Уклони дакле жалост од срца свог, и одрини зло од тела свог, јер је детињство и младост таштина.