1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско,

тако од мало лудости цена мудрости и слави.

2 Срце је мудром с десне стране,

а лудом је с леве стране.

3 Безумник и кад иде путем, без разума је

и казује свима да је безуман.

4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје,

јер благост уклања велике грехе.

5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца: 6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту. 7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

8 Ко јаму копа, у њу ће пасти,

и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

9 Ко одмиче камење, удариће се о њих,

ко цепа дрва, није миран од њих.

10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге;

али мудрост може боље поправити.

11 Ако уједе змија пре бајања,

ништа неће помоћи бајач.

12 Речи из уста мудрог љупке су,

а безумног прождиру усне његове.

13 Почетак је речима уста његових лудост,

а свршетак говору његовом зло безумље.

14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити;

и ко ће му казати шта ће после њега бити?

15 Луде мори труд њихов,

јер не знају ни у град отићи.

16 Тешко теби, земљо,

кад ти је цар дете

и кнезови твоји рано једу!

17 Благо теби, земљо,

кад ти је цар племенит

и кнезови твоји једу на време

да се поткрепе, а не да се опију.

18 С лењости угибље се кров

и с немарних руку прокапљује кућа.

19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе,

а новци врше све.

20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог,

јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.