12 А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа.
22 А Илије беше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка. 23 И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле речи о вама од свега народа. 24 Немојте, децо моја; јер није добро шта чујем; отпађујете народ Господњи. 25 Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије.
29 Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповедио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свих приноса Израиља, народа мог?