5 и заборависте утеху коју вам говори, као синовима:

Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња,

нити губи воље кад те Он покара;

6 Јер кога љуби Господ оног и кара;

а бије сваког сина ког прима.

7 Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара? 8 Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови. 9 Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?