1 А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима; 2 који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек. 3 Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети. 4 Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону, 5 који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори. 6 А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди. 7 Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.

8 Јер кудећи их говори:

Ево дани иду, говори Господ,

и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;

9 Не по завету који начиних с очевима њиховим

у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске;

јер они не осташе у завету мом,

и ја не марих за њих,

говори Господ.

10 Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана,

говори Господ:

даћу законе своје у мисли њихове,

и на срцима њиховим написаћу их,

и бићу им Бог,

и они ће бити мени народ.

11 И ниједан неће учити свог ближњег,

и ниједан брата свог,

говорећи: Познај Господа;

јер ће ме сви познати

од малог до великог међу њима.

12 Јер ћу бити милостив неправдама њиховим,

и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

13 А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.