Свето Јеванђеље по Марку 5

35 Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља? 36 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј. 37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог. 38 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики. 39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава. 40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка. 41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани. 42 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. 43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.