1 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си,

очи су ти као у голубице

између витица твојих;

коса ти је као стадо коза

које се виде на гори Галаду;

2 Зуби су ти као стадо оваца једнаких,

кад излазе из купала,

које се све близне, а ниједне нема јалове.

3 Усне су ти као конац скерлета,

а говор ти је љубак;

као кришка шипка јагодице су твоје

између витица твојих;

4 Врат ти је као кула Давидова

сазидана за оружје,

где висе хиљадама штитови

и свакојако оружје јуначко;

5 Две су ти дојке као два ланета близанца,

који пасу међу љиљанима.

6 Док дан захлади и сенке отиду,

ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом.

7 Сва си лепа драга моја,

и нема недостатака на теби.

8 Ходи са мном с Ливана, невесто,

ходи са мном с Ливана,

да гледаш с врха аманског,

с врха сенирског и ермонског,

из пећина лавовских, с гора рисовских.

9 Отела си ми срце, сестро моја невесто,

отела си ми срце једним оком својим

и једним ланчићем с грла свог.

10 Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто,

боља је од вина љубав твоја,

и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.

11 С усана твојих капље саће, невесто,

под језиком ти је мед и млеко,

и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.

12 Ти си као врт затворен, сестро моја невесто,

извор затворен, студенац запечаћен.

13 Биље је твоје воћњак од шипака

с воћем красним,

од кипра и нарда.

14 Од нарда и шафрана,

од иђирота и цимета

са свакојаким дрвљем за кад,

од смирне и алоја

и са сваким прекрасним мирисима.

15 Изворе вртовима,

студенче воде живе

и која тече с Ливана!

16 Устани севере, и ходи јуже,

и дуни по врту мом да капљу мириси његови;

нека дође драги мој у врт свој,

и једе красно воће своје.