1 На постељи својој ноћу тражих

оног кога љуби душа моја,

тражих га, али га не нађох.

2 Сада ћу устати, па идем по граду,

по трговима и по улицама тражићу

оног кога љуби душа моја.

Тражих га, али га не нађох.

3 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду.

Видесте ли оног кога љуби душа моја?

4 Мало их заминух,

и нађох оног кога љуби душа моја;

и ухватих га, и нећу га пустити

докле га не одведем у кућу матере своје

и у ложницу родитељке своје.

5 Заклињем вас, кћери јерусалимске,

срнама и кошутама пољским,

не будите љубави моје, не будите је,

док јој не буде воља.

6 Ко је она што иде горе из пустиње

као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном

и свакојаким прашком апотекарским?

7 Гле, одар Соломунов,

а око њега шездесет јунака

између јунака Израиљевих:

8 Сви имају мачеве, вешти су боју,

у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.

9 Одар је начинио себи цар Соломун

од дрвета ливанског;

10 Ступце му је начинио од сребра,

узглавље од злата, небо од скерлета,

а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.

11 Изиђите, кћери сионске,

и гледајте цара Соломуна

под венцем којим га мати његова окити

на дан свадбе његове

и на дан весеља срца његовог.