1 Ја сам ружа саронска,

љиљан у долу.

2 Шта је љиљан међу трњем,

то је драга моја међу девојкама.

3 Шта је јабука међу дрветима шумским,

то је драги мој међу момцима;

желех хлад њен, и седох,

и род је њен сладак грлу мом.

4 Уведе ме у кућу где је гозба,

а застава му је љубав к мени.

5 Поткрепите ме жбановима,

придржите ме јабукама,

јер сам болна од љубави.

6 Лева је рука његова мени под главом,

а десном ме грли.

7 Заклињем вас, кћери јерусалимске,

срнама и кошутама пољским,

не будите љубави моје, не будите је,

док јој не буде воља.

8 Глас драгог мог;

ево га, иде скачући преко гора,

поскакујући преко хумова.

9 Драги је мој као срна или као јеленче;

ево га, стоји иза нашег зида,

гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10 Проговори драги мој и рече ми:

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

11 Јер гле, зима прође,

минуше дажди, отидоше.

12 Цвеће се види по земљи,

дође време певању,

и глас грличин чује се у нашој земљи.

13 Смоква је пустила заметке своје,

и лоза винова уцвала мирише.

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

14 Голубице моја у раселинама каменим,

у заклону врлетном!

Дај да видим лице твоје,

дај да чујем глас твој;

јер је глас твој сладак

и лице твоје красно.

15 Похватајте нам лисице,

мале лисице, што кваре винограде,

јер наши виногради цвату.

16 Мој је драги мој, и ја сам његова,

он пасе међу љиљанима.

17 Док захлади дан и сенке отиду,

врати се, буди као срна, драги мој,

или као јеленче по горама раздељеним.