2 И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји. 3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. 4 И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим? 5 Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи? 6 Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома. 7 И уставши отиде дома.