1 Како седи сам, поста као удовица,

град који беше пун народа!

Велик међу народима,

глава међу земљама потпаде под данак!

2 Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима,

нема никога од свих који га љубљаху да га потеши;

сви га пријатељи његови изневерише,

посташе му непријатељи.

3 Исели се Јуда од муке и љутог ропства;

седи међу народима,

не налази мир;

сви који га гонише стигоше га у теснацу.

4 Путеви сионски туже,

јер нико не иде на празник;

сва су врата његова пуста,

свештеници његови уздишу,

девојке су његове жалосне,

и сам је јадан.

5 Противници његови посташе глава,

непријатељима је његовим добро;

јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог;

деца његова иду у ропство пред непријатељем.

6 И отиде од кћери сионске сва слава њена;

кнезови су њени као јелени који не налазе паше;

иду немоћни пред оним који их гони.

7 Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом

свих милина што је имао од старине,

кад пада народ његов од руке непријатељеве,

а никога нема да му помогне;

непријатељи гледају га

и смеју се престанку његовом.

8 Тешко сагреши Јерусалим,

зато поста као нечиста жена;

сви који су га поштовали презиру га,

јер видеше голотињу његову;

а он уздише,

и окреће се натраг.

9 Нечистота му беше на скутовима;

није мислио на крај свој;

пао је за чудо,

а нема никога да га потеши.

Погледај, Господе, муку моју,

јер се непријатељ понео.

10 Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове,

и он гледа како народи улазе у светињу његову,

за које си заповедио да не долазе на сабор Твој.

11 Сав народ његов уздише тражећи хлеба,

дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу.

Погледај, Господе,

и види како сам поништен.

12 Зар вам није стало,

сви који пролазите овуда?

Погледајте и видите,

има ли бола какав је мој,

који је мени допао,

којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

13 С висине пусти огањ у кости моје,

који их освоји;

разапе мрежу ногама мојим,

обори ме наузнако,

пустоши ме,

те по вас дан тужим.

14 Свезан је руком његовом јарам од греха мојих,

усукани су и дођоше ми на врат;

обори силу моју;

предаде ме Господ у руке,

из којих се не могу подигнути.

15 Полази Господ све јунаке моје усред мене,

сазва на ме сабор да потре младиће моје;

као грожђе у каци изгази Господ девојку,

кћер Јудину.

16 Зато ја плачем, очи моје,

очи моје лију сузе,

јер је далеко од мене утешитељ,

који би укрепио душу моју;

синови моји пропадоше,

јер надвлада непријатељ.

17 Сион шири руке своје,

нема никога да га теши;

Господ заповеди за Јакова,

те га опколише непријатељи;

Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.

18 Праведан је Господ,

јер се супротих заповести Његовој;

чујте, сви народи,

и видите бол мој;

девојке моје и младићи моји отидоше у ропство.

19 Звах пријатеље своје,

они ме преварише;

свештеници моји и старешине моје помреше у граду

тражећи хране да окрепе душу своју.

20 Погледај, Господе, јер ми је туга,

утроба ми се усколебала,

срце се моје преврће у мени,

јер се много супротих;

напољу учини ме сиротим мач,

а код куће сама смрт.

21 Чују где уздишем,

али нема никога да ме потеши;

сви непријатељи моји чуше за несрећу моју

и радују се што си то учинио;

довешћеш дан који си огласио,

те ће они бити као ја.

22 Нека изађе преда те сва злоћа њихова,

и учини као што си учинио мени за све грехе моје;

јер је много уздаха мојих

и срце је моје жалосно.