1 Опомени се, Господе, шта нас задеси;

погледај и види срамоту нашу.

2 Наследство наше привали се туђинцима,

домови наши иностранцима.

3 Постасмо сироте, без оца,

матере наше као удовице.

4 Своју воду пијемо за новце,

своја дрва купујемо.

5 На врату нам је јарам, и гоне нас;

уморени немамо одмора.

6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима,

да се наситимо хлеба.

7 Оци наши згрешише, и нема их,

а ми носимо безакоња њихова.

8 Робови нам господаре,

нема никога да избави из руку њихових.

9 Са страхом за живот свој од мача

у пустињи доносимо себи хлеб.

10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

11 Срамоте жене на Сиону

и девојке по градовима Јудиним.

12 Кнезове вешају својим рукама,

не поштују лице старачко.

13 Младиће узимају под жрвње,

и деца падају под дрвима.

14 Стараца нема више на вратима,

ни младића на певању.

15 Неста радости срцу нашем,

игра наша претвори се у жалост.

16 Паде венац с главе наше;

тешко нама, што згрешисмо!

17 Стога је срце наше жалосно,

стога очи наше потамнеше,

18 Са горе Сиона, што опусте,

и лисице иду по њој.

19 Ти, Господе, остајеш довека,

престо Твој од колена до колена.

20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека,

да нас оставиш задуго?

21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се;

понови дане наше како беху пре.

22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити

и гневити се на нас веома?