12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе. 13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога; 14 него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами. 15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.