2 Цар Давид устаде на ноге и рече: „Чујте ме, браћо моја и народе мој! Било ми је на срцу да саградим Дом где би почивао Ковчег савеза Господњег, и где би било подножје ногама нашега Бога, па сам припремио што је потребно за зидање. 3 Али Господ ми је рекао: ’Нећеш ти сазидати Дом моме имену, јер си човек рата; пролио си крв.’
6 Рекао ми је: ’Соломон, твој син, сазидаће мој Дом и моје тремове; и пошто сам њега изабрао себи за сина, ја ћу му бити отац.