16 Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи.
22 Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ 23 Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени."
16 И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи. 22 А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо. 23 А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.
16 David se molio Gospodu za dete; David je postio, pa je ušao u kuću i prenoćio na zemlji.
22 On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’ 23 Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni."
16 I David se moljaše Bogu za dete, i pošćaše se David, i došavši ležaše preko noći na zemlji. 22 A on reče: Dok dete beše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dete ostane živo. 23 A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja ću otići k njemu, ali on neće se vratiti k meni.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.