1 После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. 2 Тада анђео повика јаким гласом:

„Паде, паде, велики Вавилон,

и постаде пребивалиште злих духова

и склониште свих нечистих духова,

склониште свим нечистим птицама

и свим нечистим и мрским зверима.

3 Јер сви су се народи напојили

жестоким вином њенога блудничења.

Цареви света с њом су блудничили,

а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!"

4 Затим сам чуо други глас са неба како говори:

„Народе мој, изађи из тог града,

да не будете учесници у његовим гресима,

и да вас не снађу његова зла.

5 Јер греси се њени нагомилаше до неба,

и Бог се сетио њених неправди.

6 Вратите јој истом мером,

вратите јој двоструко више за њена дела;

улијте јој у чашу двоструку меру оног

што је замешала другима.

7 Задајте јој муке и жалости

онолико колико је себи дала славе и раскоши!

Јер она говори у своме срцу:

’Седим на престолу као царица,

нисам удовица и жалости нећу искусити.’

8 Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:

смрт, жалост и глад.

И прождреће је ватра,

јер је силан Господ Бог који јој суди."

9 За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. 10 Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:

„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,

јер у један час наста твој суд!"

11 А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: 12 злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; 13 цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.

14 Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. 15 Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. 16 Говориће:

„Јао, јао, велики граде,

који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,

и китио се златом, драгим камењем и бисерима!

17 У један час опусте толико богатство!"

И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. 18 Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?" 19 Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:

„Јао, јао, велики граде!

Од његовог изобиља се обогатише

сви који су имали бродове на мору,

а у један је час опустео.

20 Весели се над њим, небо!

Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,

јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!"

21 Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:

„Овако ће бити бачен велики град Вавилон

и неће га више бити.

22 Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача

неће се више чути у теби,

нити ће се који уметник више наћи у теби,

а ни звук млина се неће више чути.

23 Светлост светиљке

неће више засјати у теби,

нити ће се глас младожење и невесте

икад чути у теби,

зато што су твоји трговци били светски моћници,

и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.

24 Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,

и свих оних који су убијени на земљи."