1 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:

„Господу ћу запевати,

јер се силно прославио,

коња и коњаника

у море је свалио.

2 Господ је моја сила и песма,

он ми је спасење.

Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,

њега ћу ја узвисивати.

3 Господ је ратник,

Господ му је име.

4 Кола је фараонова

и војску његову у море сручио,

челници се војни

у мору Црвеном подавили.

Тама их је прекрила,

5 у дубине су морске

као камен потонули.

6 Десница се твоја, Господе,

прославила силом,

десница је твоја, Господе,

затрла душмана.

7 Величанством своје славе

оборио си оне што се против тебе буне,

свој гнев си као огањ послао,

прождро их је као сламу.

8 На дах твојих ноздрва сабраше се воде,

стихије се морске као зид усправише,

у срцу мора бездан се морски

у тло чврсто претвори.

9 Душманин рече:

’Гонићу их, ухватити,

плен свој поделити,

заситићу њима своју душу;

свој ћу мач исукати

и силом их поробити.’

10 На дах твојих уста

море их је прекрило,

потонуше као олово

у моћним водама.

11 Ко је као ти,

Господе, међу боговима?

Ко је као ти,

величанствен у светости,

страшан у слави,

творац чудеса?

12 Испружио си своју десницу

и земља их је прогутала.

13 Својом милошћу ти си извео народ,

њега си ти откупио,

снагом си га својом повео

к стану своје светости.

14 Чуће то народи, од страха задрхтаће,

страва обузеће житеље филистејске.

15 Смели су се владари едомски,

застрепели кнезови моавски,

клонули су сви житељи Ханана.

16 Ужас и страх њих је обузео,

мишицом си их својом моћном

занемео, скаменио,

док твој народ, Господе, не прође,

док народ, који си ти стекао, не прође.

17 Довешћеш их и засадити

на гори која теби припада,

на месту које ти, о, Господе,

боравиштем својим учини,

Светилиштем, Господе,

што га твоје руке утемељише.

18 Господ ће царевати

у веке векова."

19 Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20 Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21 Марија им је запевала:

„Запевајте Господу

јер се силно прославио,

коња и коњаника

у море је свалио."

22 Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23 Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара*. 24 Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?"

25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.

Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26 Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар."

27 Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.