1 Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана: 2 „Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим. 3 Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог:

Пристави котао; пристави га

и налиј воду у њега.

4 Стави у њега комаде меса,

све најбоље комаде, бут и плећку,

и напуни га најбољим костима.

5 Узми најбоље грло ситне стоке

и наслажи кости* испод њега.

Нека добро узаври,

тако да се и кости скувају у њему.

6 Зато говори Господ Бог:

Тешко крвничком граду,

котлу који је загорео,

а чија загорелина није уклоњена!

Испразни га комад по комад;

за њега се неће бацати жреб.

7 Јер његова је крв још у њему:

ставио ју је на голу стену;

није је пролио на земљу

да је покрије прашина.

8 И ја ћу оставити његову крв

на голој стени, непокривену,

да плане гнев и да се изврши освета.

9 Зато говори Господ Бог:

Тешко крвничком граду,

јер ћу наложити велики огањ!

10 Стави много дрва,

подложи ватру,

скувај месо,

умешај зачине;

нека кости загоре.

11 Затим га стави празног

на ужарени угаљ да се загреје,

тако да се бронза усија,

па да загорелина у њему сагори.

12 Мукотрпан је то посао!

Загорелина се не скида с њега

чак ни огњем.

13 Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.

14 Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела – говори Господ Бог.’"

15 Дође ми опет реч Господња: 16 „Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе. 17 Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи."

18 То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.

19 Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?"

20 Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња: 21 ’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача. 22 Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи. 23 Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим. 24 Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.

25 А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке, 26 тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест. 27 Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’"