Постање (1. Мој) 11

5 Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6 Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!" 8 Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9 Зато му је име Вавилон*11,9 Вавилон – збрка потиче од глагола побркати, измешати., јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.