Постање (1. Мој) 2

18 Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек сам. Начинићу му помоћника који ће му приличити."

19 Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. 20 Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.

Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. 21 Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. 22 Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.

23 А човек рече:

„Ево, ово је кост од моје кости

и тело од мога тела!

Нека се зато зове ’жена’*2,23 Именице човек и жена у јеврејском долазе од истог корена. Да би изразио овај однос, Даничић је превео жена са човечица.,

јер је од човека узета."

24 Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.