Постање (1. Мој) 6

Општа поквареност човечанства

1 Када су људи почели да се шире на земљи и ћерке им се родиле, 2 опазе синови Божији да су ћерке људске лепе, па су их узимали себи за жене по свом избору. 3 Господ рече: „Неће мој Дух заувек остати у човеку, јер је телесан. Стога, нека му животни век*6,3 Дословно: нека му дана његових буде, што је према неким тумачима време од овог тренутка до потопа. буде стотину двадесет година."

4 У оне дане, а и после, када су синови Божији одлазили ћеркама људским и оне им рађале децу, на земљи су се појавили Нефилими*6,4 Нефилими су вероватно нова раса људи, а Септуагинта овај израз преводи као дивови, али је ово значење несигурно.. Они су били од давнина чувени људи.

5 Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло. 6 Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце. 7 Тада Господ рече: „Истребићу са лица земље људе које сам створио, заједно са животињама, гмизавцима и птицама небеским, јер сам пожалио што сам их створио." 8 Ипак, Ноје је нашао наклоност у Господњим очима.

Ноје и потоп

9 Ово је запис о Ноју.

Ноје је био праведан и беспрекоран човек међу својим савременицима. Ноје је живео са Богом.