1 Бог је много пута и на много начина говорио нашим прецима преко пророка, 2 али у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је одредио за власника свега, чијим посредством је и свет створио. 3 Он је одсјај Божије славе, и верни одраз његовога бића, он који све одржава силом своје речи. Па пошто изврши очишћење греха, седе у небу с десне стране Бога величанственога. 4 Тако постаде толико моћнији од анђела, колико му Бог даде име узвишеније од њиховог.

5 Зар је коме од анђела икад рекао:

„Ти си Син мој,

данас си се мени родио",

и поново:

„Ја ћу му бити Отац,

а он ће ми бити Син"?

6 А затим, кад је слао Прворођенца на свет, рече:

„Нека му се поклоне сви анђели Божији."

7 За анђеле, пак, каже:

„Он своје анђеле чини ветровима*,

и своје слуге огњеним пламеновима."

8 А за Сина каже:

„Твој је престо, Боже, у веке векова!

Жезло је правде жезло твога царства.

9 Волиш правду, а мрзиш неправду.

Зато те је Бог, твој Бог,

помазао уљем радости,

више него твоје другове."

10 Такође каже:

„Ти си, Господе, у почетку утемељио земљу,

и небеса су дело твојих руку.

11 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,

и све ће се исхабати као изношена одећа.

12 Сложићеш их као огртач,

измениће се као одећа.

А ти си увек исти,

веку твоме нигде краја нема."

13 И коме је од анђела икад рекао:

„Седи мени с моје десне стране,

док душмане не положим твоје,

за твоје ноге постоље да буду"?

14 Нису ли сви анђели – духови послати од Бога да служе онима који треба да приме у посед спасење?