1 Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.

2 Чујте, о, народи сви!

Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!

Нека Господ Бог против вас сведок буде,

Господ из храма светости своје.

3 Јер, гле, излази Господ из свог места,

сићи ће да гази висине земаљске.

4 Под њим ће се топити планине,

распукнуће се долине

као восак пред огњем,

биће као када вода низ стрмину тече.

5 Све је то због Јаковљевог преступа

и због греха куће израиљске.

А који је Јаковљев преступ?

Зар то није Самарија?

И које су узвишице Јудине?

Зар то није Јерусалим?

6 „Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,

у поље за засад винограда.

Камење ћу њено да изручим у долину,

оголићу њене темеље.

7 Биће сатрвени сви њени кипови

и у ватри изгореће сви њени добици.

Уништићу све њене идоле

јер их је накупила од добити блудничке,

па ће опет бити блудничка добит."

8 Жалићу ја због овог, вапићу,

ићи ћу бос и го.

Завијаћу нарицаљку као шакал

и кликтаћу као женка ноја.

9 Јер нема лека за њену рану

која дође све до Јуде,

рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.

10 Не јављајте Гату,

не јецајте, не плачите.

У Вет-Афри у прашини ваљајте се.

11 Бежи, становнице сафирска,

гола и осрамоћена.

Неће изаћи становница сананска

јер због нарицаљке Вет-Езела

тамо нећете заклон наћи.

12 Добро чека забринута становница маротска,

јер је сишло од Господа зло на врата Јерусалима.

13 У бојна кола упрегни коње,

становнице Лахиса,

јер си почетак греха ћерко сионска.

У теби су се нашли преступи Израиља.

14 Зато ћеш дати дарове Моресет-Гату,

а куће ахзивске изневериће цареве Израиља.

15 Ипак ћу ти довести освајача,

становнице мариска,

а до Одолама ће доћи слава Израиља.

16 Оћелави и косу ошишај

за децом својом милом.

Рашири ћелу своју као лешинар,

јер ће од тебе отићи у изгнанство.