1 А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 2 рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 3 А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати."

4 Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:

5 „Реците ћерки сионској:

’Ево, Цар твој к теби долази!

Он је кротак и јаше на магарцу

и на магарету, младунцу магарице.’"

6 Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 7 Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. 8 Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:

„Осана* Сину Давидову!

Благословен онај који долази у име Господње!

Осана на висини!"

10 Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?"

11 А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског."

12 Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.

13 Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву"’, а ви од њега правите разбојничку пећину!"

14 Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. 15 А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову", разљутили су се.

16 И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?" Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:

’Са усана деце и дојенчади,

хвалу си себи испевао’?"

17 Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.

18 Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. 19 Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!" И смоква се одмах осуши. 20 Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?"

21 Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. 22 Ако верујете, примићете што год затражите у молитви."

23 Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?" 24 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 25 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?" Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 26 А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк." 27 Они одговорише Исусу: „Не знамо." Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово."

28 „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’

29 Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.

30 Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.

31 Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?"

Они рекоше: „Први."

Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 32 Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.

33 Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 34 Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.

35 Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 36 Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. 37 Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’

38 Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 39 Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.

40 Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?" 41 Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри."

42 Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:

’Камен што су зидари одбацили,

постаде камен угаони.

Од Господа ово беше

и то је дивно у нашим очима’?

43 Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га."

45 Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 46 И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.