Gênesis 6

Opšta pokvarenost čovečanstva

1 Kada su ljudi počeli da se šire na zemlji i ćerke im se rodile, 2 opaze sinovi Božiji da su ćerke ljudske lepe, pa su ih uzimali sebi za žene po svom izboru. 3 Gospod reče: „Neće moj Duh zauvek ostati u čoveku, jer je telesan. Stoga, neka mu životni vek*6,3 Doslovno: neka mu dana njegovih bude, što je prema nekim tumačima vreme od ovog trenutka do potopa. bude stotinu dvadeset godina."

4 U one dane, a i posle, kada su sinovi Božiji odlazili ćerkama ljudskim i one im rađale decu, na zemlji su se pojavili Nefilimi*6,4 Nefilimi su verovatno nova rasa ljudi, a Septuaginta ovaj izraz prevodi kao divovi, ali je ovo značenje nesigurno.. Oni su bili od davnina čuveni ljudi.

5 Gospod je video da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka namera koju čovek kuje u sebi uvek samo zlo. 6 Gospod je požalio što je stvorio ljude na zemlji i to zaboli njegovo srce. 7 Tada Gospod reče: „Istrebiću sa lica zemlje ljude koje sam stvorio, zajedno sa životinjama, gmizavcima i pticama nebeskim, jer sam požalio što sam ih stvorio." 8 Ipak, Noje je našao naklonost u Gospodnjim očima.

Noje i potop

9 Ovo je zapis o Noju.

Noje je bio pravedan i besprekoran čovek među svojim savremenicima. Noje je živeo sa Bogom.