1 Pred tebe je stao onaj što te rasejava!

Čuvaj utvrđenje,

pazi na put,

učvrsti bedra,

okrepi sasvim svoju snagu!

2 Jer, Gospod će da obnovi Jakovljev ponos

kao slavu Izrailja,

premda su ih opustošili dušmani

i posekli im loze.

3 Crven je štit ratnika njegovih,

junaci su obučeni u skerlet,

sijaju metalni okovi bojnih kola,

a u danu kad se spremi

i čempresi se tresu.

4 Po ulicama mahnitaju bojna kola,

vršljaju po trgovima,

izgledaju kao baklje,

galopiraju kao munje.

5 Setiće se svojih vojskovođa

koji će se spoticati na svojim marševima,

žuriti njenim zidinama

i već spremnoj barikadi.

6 Ustave će se otvoriti

i dvor će se podlokati.

7 Tako je urađeno:

razotkrivena je i odvedena.

Njene sluškinje zapevaju,

pijuču kao golubice, u prsa se tuku.

8 Kao jezero je Niniva još od prvih dana,

ali oni sada beže.

„Stanite! Stanite!"

Ali niko se okrenuo nije.

9 Otimajte srebro!

Otimajte zlato!

Nema mere zalihama

i obilju svake dragocene stvari.

10 Opustelo, poharano i ojađeno!

Tope se srca, klecaju kolena i bedra sva,

svima su smrknuta lica.

11 Gde je lavlja jazbina,

gde brlog za laviće?

Gde su išli lav, lavica i mladunče,

a da ih niko plašio nije?

12 Lav je lovio dovoljno za mladunce,

davio plen za svoje lavice,

svoju pećinu punio plenom

i svoj brlog mesom.

13 „Evo me protiv tebe

– govori Gospod nad vojskama –

da tvoja bojna kola pretvorim u dim.

Mač će da pojede laviće tvoje

i tvoj ću plen da istrebim iz zemlje.

Povik glasnika tvojih

više se neće čuti."