1 Bog je mnogo puta i na mnogo načina govorio našim precima preko proroka, 2 ali u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga je odredio za vlasnika svega, čijim posredstvom je i svet stvorio. 3 On je odsjaj Božije slave, i verni odraz njegovoga bića, on koji sve održava silom svoje reči. Pa pošto izvrši očišćenje greha, sede u nebu s desne strane Boga veličanstvenoga. 4 Tako postade toliko moćniji od anđela, koliko mu Bog dade ime uzvišenije od njihovog.

5 Zar je kome od anđela ikad rekao:

„Ti si Sin moj,

danas si se meni rodio",

i ponovo:

„Ja ću mu biti Otac,

a on će mi biti Sin"?

6 A zatim, kad je slao Prvorođenca na svet, reče:

„Neka mu se poklone svi anđeli Božiji."

7 Za anđele, pak, kaže:

„On svoje anđele čini vetrovima*,

i svoje sluge ognjenim plamenovima."

8 A za Sina kaže:

„Tvoj je presto, Bože, u veke vekova!

Žezlo je pravde žezlo tvoga carstva.

9 Voliš pravdu, a mrziš nepravdu.

Zato te je Bog, tvoj Bog,

pomazao uljem radosti,

više nego tvoje drugove."

10 Takođe kaže:

„Ti si, Gospode, u početku utemeljio zemlju,

i nebesa su delo tvojih ruku.

11 Ona će propasti, ali ti ćeš ostati,

i sve će se ishabati kao iznošena odeća.

12 Složićeš ih kao ogrtač,

izmeniće se kao odeća.

A ti si uvek isti,

veku tvome nigde kraja nema."

13 I kome je od anđela ikad rekao:

„Sedi meni s moje desne strane,

dok dušmane ne položim tvoje,

za tvoje noge postolje da budu"?

14 Nisu li svi anđeli – duhovi poslati od Boga da služe onima koji treba da prime u posed spasenje?