1 Jao poganom i oskrnavljenom gradu siledžiji!

2 On ne sluša glas

i ne prihvata prekor Gospodnji.

Ne pouzdaje se u Boga svoga

i ne prilazi mu.

3 Usred njega glavari njegovi

su lavovi što riču,

sudije su mu noćni vuci

što do jutra sve kosti oglođu.

4 Njegovi proroci su bahati,

ljudi izdajnici.

Sveštenici njegovi svetinju skrnave

i Zakon krše.

5 Pravedan je Gospod usred njega!

On ne čini nepravdu.

Svako jutro svoju pravdu daje

i kad svane on se ne povlači.

Ali zlotvor ni tad za sramotu ne zna.

6 „Zatro sam narode

i srušio im kule.

Ulice sam im opustošio

da ni prolaznika nema.

Gradove im zarušio

i nikoga nema,

nema stanovnika.

7 A rekoh:

’Svakako ćeš me se uplašiti,

prihvatićeš prekor.’

Tada mu se neće porušiti prebivalište

svim onim što sam naumio za njega.

Ipak, uporno su grešili

svim delima svojim.

8 Zato me čekajte

– govori Gospod –

do dana kada ću se dići zbog plena.

Jer je moja odluka da okupim narode,

da saberem carstva

i na njih izlijem svoju jarost

i sav plamen gneva svoga.

Tako će u vatri revnosti moje

sva zemlja biti progutana.

9 Tada ću da dam narodima čista usta

da svaki od njih priziva ime Gospodnje

i rame uz rame mu služe.

10 S druge strane, od reka kušanskih,

doneće mi žitne žrtve moji molioci,

ćerka mojih rasejanih.

11 Nećeš se stideti toga dana svih svojih postupaka

kojima si se bunio protiv mene.

Tada ću ukloniti od tebe one ohole,

tvoje ponosite,

pa se više nećeš bahatiti

na mojoj svetoj gori.

12 U tebi ću ostaviti

narod krotak i siromašan,

i oni će utočište naći

u imenu Gospodnjem.

13 Ostatak Izrailja neće činiti nepravdu

i laži neće govoriti.

Neće im u ustima biti jezik obmane

nego će se napasati i počivaće.

Neće biti nikog da ih plaši."

14 Kliči, ćerko sionska!

Podvikuj, Izrailju!

Raduj se i veličaj od sveg srca,

o, ćerko jerusalimska!

15 Uklonio je Gospod presudu protiv tebe,

pomeo je dušmane tvoje.

Car Izrailja – Gospod je u sredini tvojoj!

Od zla se ti više ne plaši.

16 Tog dana će se reći Jerusalimu:

„O, Sione, ne plaši se!

Neka ti ruke ne klonu!

17 Gospod, Bog tvoj je usred tebe,

ratnik što ti pobedu daje.

Radovaće se silno zbog tebe,

utišaće te ljubavlju svojom.

Klicaće zbog tebe radosnim povikom."

18 „Ojađene, odstranjene od praznika

ja ću da okupim.

Bili su daleko od tebe,

obremenjeni sramotom.

19 Evo, okrećem se svim tvojim tlačiteljima u vreme ovo.

Spašću hrome i sabraću proterane.

Daću čast i ime osramoćenima

što su bili po celoj zemlji.

20 Dovešću vas u ono vreme,

u to vreme ja ću vas sabrati.

Jer ja ću vam dati i ime i čast

među svim zemaljskim narodima,

kada na vaše oči vratim izgnane vaše" –

kaže Gospod.