1 I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove; 2 i reče:

Gospod je moja Stena

i Grad moj i Izbavitelj moj.

3 Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati,

Štit moj i Rog spasenja mog,

Zaklon moj i Utočište moje,

Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile.

4 Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti,

i opraštam se neprijatelja svojih.

5 Jer obuzeše me smrtni bolovi,

potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.

6 Bolovi grobni opkoliše me,

stegoše me zamke smrtne.

7 U teskobi svojoj prizvah Gospoda,

i k Bogu svom povikah,

On ču iz dvora svog glas moj,

i vika moja dođe mu do ušiju.

8 Zatrese se i pokoleba se zemlja,

temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se,

jer se On razgnevi.

9 Podiže se dim iz nozdrva Njegovih

i iz usta Njegovih oganj koji proždire,

živo ugljevlje odskakaše od Njega.

10 Savi nebesa i siđe;

a mrak beše pod nogama Njegovim.

11 I sede na heruvima i polete,

i pokaza se na krilima vetrenim.

12 Od mraka načini oko sebe šator,

od mračnih voda, oblaka vazdušnih.

13 Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.

14 Zagrme s nebesa Gospod,

i Višnji pusti glas svoj.

15 Pusti strele svoje, i razmetnu ih;

munje, i razasu ih.

16 Pokazaše se dubine morske,

i otkriše se temelji vasiljenoj

od pretnje Gospodnje,

od dihanja duha iz nozdrva Njegovih.

17 Tada pruži s visine ruku i uhvati me,

izvuče me iz vode velike.

18 Izbavi me od neprijatelja mog silnog

i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene.

19 Ustadoše na me u dan nevolje moje,

ali mi Gospod bi potpora.

20 I izvede me na prostrano mesto,

izbavi me, jer sam mu mio.

21 Dade mi Gospod po pravdi mojoj,

po čistoti ruku mojih dariva me.

22 Jer se držah puteva Gospodnjih,

i ne odmetnuh se Boga svog.

23 Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom,

i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe.

24 I bih mu veran,

i čuvah se od bezakonja svog.

25 Dade mi Gospod po pravdi mojoj,

po čistoti mojoj pred očima Njegovim.

26 Sa svetima postupaš sveto,

s čovekom vernim verno;

27 S čistim čisto postupaš,

a s nevaljalim nasuprot njemu.

28 Jer pomažeš narodu nevoljnom,

a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih.

29 Ti si videlo moje, Gospode,

i Gospod prosvetljuje tamu moju.

30 S Tobom razbijam vojsku,

s Bogom svojim skačem preko zida.

31 Put je Božji veran,

reč Gospodnja čista.

On je štit svima koji se uzdaju u Nj.

32 Jer ko je Bog osim Gospoda?

I ko je stena osim Boga našeg?

33 Bog je krepost moja i sila moja,

i čini da mi je put bez mane.

34 Daje mi noge kao u jelena,

i na visine moje stavlja me.

35 Uči ruke moje boju,

te lome luk bronzani mišice moje.

36 Ti mi daješ štit spasenja svog,

i milost tvoja čini me velika.

37 Širiš korake moje poda mnom,

te se ne omiču gležnji moji.

38 Teram neprijatelje svoje, i potirem ih,

i ne vraćam se dokle ih ne istrebim.

39 I istrebljujem ih, i obaram ih

da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje.

40 Jer me Ti opasuješ snagom za boj;

koji ustanu na me, obaraš ih poda me.

41 Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš,

i potirem nenavidnike svoje.

42 Obziru se, ali nema pomagača;

viču ka Gospodu, ali ih ne sluša.

43 Satirem ih kao prah zemaljski,

kao blato po ulicama gazim ih i razmećem.

44 Ti me izbavljaš od bune naroda mog,

čuvaš me da sam glava narodima;

narod kog ne poznavah služi mi.

45 Tuđini laskaju mi,

čujući pokoravaju mi se.

46 Tuđini blede,

drhću u gradovima svojim.

47 Živ je Gospod,

i da je blagoslovena Stena moja.

Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog.

48 Bog, koji mi daje osvetu,

i pokorava mi narode,

49 Koji me izvodi iz neprijatelja mojih,

i podiže me nad one koji ustaju na me,

i od čoveka žestokog izbavlja me.

50 Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima,

i pojem imenu tvom,

51 Koji slavno izbavljaš cara svog,

i činiš milost pomazaniku svom Davidu

i semenu njegovom doveka.