1 A ovo je blagoslov kojim blagoslovi Mojsije, čovek Božji sinove Izrailjeve pred smrt svoju. 2 I reče:

Gospod iziđe sa Sinaja, i pokaza im se sa Sira;

zasja s gore faranske,

i dođe s mnoštvom hiljada svetaca,

a u desnici mu zakon ognjeni za njih.

3 Doista ljubi narode;

svi su sveti Njegovi u ruci Tvojoj;

i oni se slegoše k nogama Tvojim

da prime reči Tvoje.

4 Mojsije nam dade zakon,

nasledstvo zboru Jakovljevom.

5 Jer beše car u Izrailju,

kad se sabirahu knezovi narodni,

plemena Izrailjeva.

6 Da živi Ruvim i ne umre,

a ljudi njegovih da bude malo!

7 A za Judu reče:

Usliši Gospode glas Judin,

i dovedi ga opet k narodu njegovom;

ruke njegove neka vojuju na nj,

a Ti mu pomaži protiv neprijatelja njegovih.

8 I za Levija reče:

Tvoj Tumim i Tvoj Urim

neka budu u čoveka Tvog svetog,

kog si okušao u Masi

i s kojim si se prepirao na vodi Merivi;

9 Koji kaže ocu svom i materi svojoj:

Ne gledam na vas;

koji ne poznaje braću svoju

i za sinove svoje ne zna,

jer drži reči Tvoje

i zavet Tvoj čuva.

10 Oni uče uredbama Tvojim Jakova

i zakonu Tvom Izrailja,

i meću kad pod nozdrve Tvoje

i žrtvu što se sažiže na oltar Tvoj.

11 Blagoslovi, Gospode, vojsku njegovu,

i neka Ti milo bude delo ruku njegovih;

polomi bedre onima koji ustaju na nj

i koji mrze na nj, da ne ustanu.

12 Za Venijamina reče:

Mili Gospodu

nastavaće bez straha s Njim;

zaklanjaće ga svaki dan,

i među plećima Njegovim nastavaće.

13 I za Josifa reče:

Blagoslovena je zemlja njegova od Gospoda

blagom s neba, rosom

i iz dubine odozdo,

14 I blagom koje dolazi od sunca,

i blagom koje dolazi od meseca.

15 I blagom starih brda

i blagom večnih humova.

16 I blagom na zemlji

i obiljem njenim,

i milošću onog koji stoji u kupini.

Neka to dođe ne glavu Josifu

i na teme odvojenome između braće svoje.

17 Krasota je njegova kao u prvenca teleta,

i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga;

njima će bosti narode sve do kraja zemlje;

to je mnoštvo hiljada Jefremovih i hiljade Manasijine.

18 A za Zavulona reče:

Veseli se Zavulone izlaskom svojim,

i Isahare šatorima svojim.

19 Narode će sazvati na goru,

onde će prineti žrtve pravedne;

jer će obilje morsko sisati

i skriveno blago u pesku.

20 A za Gada reče:

Blagosloven je koji širi Gada;

on nastava kao lav, i kida ruku i glavu.

21 Izabra sebi prvo,

jer onde dobi deo od Onog koji dade zakon;

zato će ići s knezovima narodnim,

i izvršavati pravdu Gospodnju

i sudove Njegove s Izrailjem.

22 A za Dana reče:

Dan je lavić, koji će iskakati iz Vasana.

23 I za Neftalima reče:

Neftalime, siti milosti

i puni blagoslova Gospodnjeg,

zapad i jug uzmi.

24 I za Asira reče:

Asir će biti blagoslov mimo druge sinove,

biće mio braći svojoj,

zamakaće u ulje nogu svoju.

25 Gvožđe i bronza biće pod obućom tvojom;

i dokle traju dani tvoji trajaće snaga tvoja.

26 Izrailju! Niko nije kao Bog,

koji ide po nebu tebi u pomoć,

i u veličanstvu svom na oblacima.

27 Zaklon je Bog večni

i pod mišicom večnom;

On će odagnati ispred tebe neprijatelje tvoje,

i reći će: Zatri!

28 Da bi nastavao Izrailj sam bezbrižno,

izvor Jakovljev,

u zemlji obilnoj žitom i vinom;

i nebo će njegovo pokropiti rosom.

29 Blago tebi narode Izrailju!

Ko je kao ti, narod kog je sačuvao Gospod,

štit pomoći tvoje,

i mač slave tvoje?

Neprijatelji će se tvoji poniziti,

a ti ćeš gaziti visine njihove.