1 Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka.

2 Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi,

poslušajte Izrailja oca svog.

3 Ruvime, ti si prvenac moj,

krepost moja i početak sile moje;

prvi gospodstvom i prvi snagom.

4 Navro si kao voda;

nećeš biti prvi;

jer si stao na postelju oca svog

i oskvrnio je legav na nju.

5 Simeun i Levije, braća,

mačevi su im oružje nepravdi.

6 U tajne njihove da ne ulazi duša moja,

sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja;

jer u gnevu svom pobiše ljude,

i za svoje veselje pokidaše volove.

7 Proklet da je gnev njihov, što beše nagao,

i ljutina njihova, što beše žestoka;

razdeliću ih po Jakovu,

i rasuću ih po Izrailju.

8 Juda, tebe će hvaliti braća tvoja,

a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim,

i klanjaće ti se sinovi oca tvog.

9 Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj;

spusti se i leže kao lav

i kao ljuti lav;

ko će ga probuditi?

10 Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude

niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon,

dokle ne dođe Onaj kome pripada,

i Njemu će se pokoravati narodi.

11 Veže za čokot magare svoje,

i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje;

u vinu pere haljinu svoju

i ogrtač svoj u soku od grožđa.

12 Oči mu se crvene od vina

i zubi bele od mleka.

13 Zavulon će živeti pokraj mora

i gde pristaju lađe,

a međa će mu biti do Sidona.

14 Isahar je magarac jak u kostima,

koji leži u toru,

15 I vide da je počivanje dobro

i da je zemlja mila,

sagnuće ramena svoja da nosi,

i plaćaće danak.

16 Dan će suditi svom narodu,

kao jedno između plemena Izrailjevih.

17 Dan će biti zmija na putu

i guja na stazi,

koja ujeda konja za kičicu,

te pada konj na uznako.

18 Gospode, Tebe čekam da me izbaviš.

19 A Gad, njega će vojska savladati;

ali će najposle on nadvladati.

20 U Asira će biti obilata hrana,

i on će davati slasti carske.

21 Neftalim je košuta puštena,

i govoriće lepe reči.

22 Josif je rodna grana,

rodna grana kraj izvora,

kojoj se ogranci raširiše svrh zida.

23 Ako ga i ucveliše ljuto

i streljaše na nj,

i biše mu neprijatelji strelci,

24 Opet osta jak luk njegov

i ojačaše mišice ruku njegovih

od ruku jakog Boga Jakovljevog,

odakle posta pastir, kamen Izrailju,

25 Od silnog Boga oca tvog,

koji će ti pomagati,

i od Svemogućeg,

koji će te blagosloviti

blagoslovima ozgo s neba,

blagoslovima ozdo iz bezdana,

blagoslovima od dojaka i od materice.

26 Blagoslovi oca tvog

nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih,

neka budu nad glavom Josifovom

i nad temenom odvojenog između braće.

27 Venijamin je vuk grabljivi,

jutrom jede lov,

a večerom deli plen.

28 Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih. 29 Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina, 30 u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob. 31 Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju. 32 A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih. 33 A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.