Gênesis 6

Nevaljalstvo ljudi. Noje. Objavljenje potopa. Građenje kovčega.

1 A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše. 2 Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše. 3 A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina. 4 A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu.

5 I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle, 6 pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. 7 I reče Gospod: Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio. 8 Ali Noje nađe milost pred Gospodom.

9 Ovo su događaji Nojevi: Noje beše čovek pravedan i bezazlen svog veka; po volji Božjoj svagda življaše Noje.