1 Breme koje vide prorok Avakum.

2 Dokle ću, Gospode, vapiti

a Ti nećeš da čuješ?

Dokle ću Ti vikati: Nasilje!

A Ti nećeš da izbaviš?

3 Zašto puštaš da vidim bezakonje,

i da gledam muku i grabež i nasilje pred sobom,

i kako podižu svađu i raspru?

4 Zato se ostavlja zakon,

i sud ne izlazi nikada,

jer bezbožnik opteče pravednika,

zato sud izlazi izopačen.

5 Pogledajte po narodima i vidite,

i čudite se i divite se,

jer ću učiniti delo u vaše dane

kog nećete verovati kad se stane pripovedati.

6 Jer, evo, ja ću podignuti Haldejce,

narod ljut i nagao,

koji će ići po zemlji širom

da osvoji naselja koja nisu njegova.

7 Žestok je i strašan,

sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.

8 Konji će mu biti brži od risova

i ljući od vukova uveče,

veliko će mnoštvo biti konjika njegovih,

i idući izdaleka konjici njegovi

doleteće kao orao kad hiti na lov.

9 Svi će doći na grabež,

s lica će biti kao istočni vetar,

pokupiće roblje kao pesak.

10 I carevima će se rugati

i knezovi će im biti podsmeh,

smejaće se svakom gradu,

nasuće zemlje, i uzeće ga.

11 Tada će mu se promeniti duh,

proći će i skriviće;

ta će mu sila njegova biti od Boga njegovog.

12 Nisi li Ti od veka,

Gospode Bože moj, Sveče moj?

Nećemo umreti;

Ti si ga, Gospode, odredio za sud;

i utvrdio si ga, Steno, za karanje.

13 Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zlo,

i bezakonje ne možeš gledati;

zašto gledaš bezakonike?

Ćutiš, kad bezbožnik proždire pravijeg od sebe?

14 I hoćeš li ostaviti ljude kao ribe morske,

kao bubine, koje nemaju gospodara?

15 Izvlači ih sve udicom,

hvata ih u mrežu svoju,

i zgrće ih pređom svojom,

zato se veseli i raduje.

16 Zato prinosi žrtvu svojoj mreži,

i kadi svojoj pređi;

jer je time deo njegov pretio

i hrana mu izabrana.

17 Hoće li zato izvlačiti mrežu svoju

i jednako ubijati narode nemilice?