1 Ali Gospod zapovedi, te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći.

2 I zamoli se Jona Gospodu Bogu svom iz trbuha ribljeg, 3 i reče:

Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu,

i usliši me;

iz utrobe grobne povikah,

i Ti ču glas moj.

4 Jer si me bacio u dubine, u srce moru,

i voda me opteče;

sve poplave Tvoje i vali Tvoji

prelaziše preko mene.

5 I rekoh: Odbačen sam ispred očiju Tvojih;

ali ću još gledati svetu crkvu Tvoju.

6 Optekoše me vode do duše,

bezdana me opkoli,

sita omota mi se oko glave.

7 Siđoh do krajeva gorskih,

prevornice zemaljske nada mnom su doveka;

ali Ti izvadi život moj iz jame,

Gospode Bože moj.

8 Kad nestajaše duša moja u meni,

pomenuh Gospoda,

i molitva moja dođe k Tebi,

u svetu crkvu Tvoju.

9 Koji drže lažne taštine,

ostavljaju svoju milost.

10 A ja ću Ti glasom zahvalnim prineti žrtvu,

ispuniti što sam zavetovao;

spasenje je u Gospoda.

11 I Gospod zapovedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju.