Sveto Jevanđelje po Jovanu 20

11 A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob, 12 i vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo. 13 I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše. 14 I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus. 15 Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti. 16 Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju. 17 Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem. 18 A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.