1 Kad lečim Izrailja,

tada se pokazuje bezakonje Jefremovo

i zloća samarijska;

jer čine laž,

i lupež ulazi,

i napolju udara četa.

2 I ne govore u srcu svom

da ja pamtim svako bezakonje njihovo;

sada stoje oko njih dela njihova,

preda mnom su.

3 Nevaljalstvom svojim vesele cara

i lažima svojim knezove.

4 Svi čine preljubu;

kao peć su koju užari hlebar,

koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.

5 Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina,

i on pruži ruku svoju podsmevačima.

6 Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje,

koje je kao peć;

hlebar njihov spava celu noć,

ujutru gori kao plamen ognjeni.

7 Svi su kao peć ugrejani

i proždiru svoje sudije;

svi carevi njihovi padaju,

nijedan između njih ne viče k meni.

8 Jefrem se pomešao s narodima;

Jefrem je pogača neprevrnuta.

9 Inostranci jedu mu silu,

a on ne zna;

sede kose popadaju ga,

a on ne zna.

10 I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči,

ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svom

niti Ga traže uza sve to.

11 I Jefrem je kao golub,

lud, bezuman;

zovu Misir,

idu u Asirsku.

12 Kad otidu,

razapeću na njih mrežu svoju,

kao ptice nebeske svući ću ih,

karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom.

13 Teško njima,

jer zađoše od mene;

pogibao će im biti,

jer me izneveriše;

ja ih iskupih,

a oni govoriše na me laž.

14 Niti me prizivaše iz srca svog,

nego ridaše na odrima svojim;

žita i vina radi skupljajući se

odstupaju od mene.

15 Kad ih karah,

ukrepih im mišice;

ali oni misliše zlo na me.

16 Vraćaju se, ali ne ka Višnjem,

postaše kao luk lažljiv;

knezovi će njihovi popadati od mača

s obesti jezika svog;

to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.