1 Izrailj je prazna loza vinova,

ostavlja rod za se;

što više roda ima,

to više umnožava oltare;

što mu je bolja zemlja,

to više kiti likove.

2 Srce im je razdeljeno,

zato su krivi;

On će oboriti oltare njihove,

polomiće likove njihove.

3 Jer sada govore: Nemamo cara;

ne bojimo se Gospoda;

i šta bi nam učinio car?

4 Govore reči kunući se lažno kad ugovaraju veru,

i sud kao otrov raste u brazdama na njivi mojoj.

5 Za junice vet-avenske uplašiće se stanovnici samarijski;

jer će za njima žaliti narod njihov,

i sveštenici njihovi,

koji im se radovahu,

jer će slava njihova otići od njih.

6 I on će sam biti odveden u Asirsku

na dar caru braniču;

Jefrema će popasti stid,

i Izrailj će se osramotiti namerom svojom.

7 Cara će samarijskog nestati

kao pene povrh vode.

8 I oboriće se visine avenske,

greh Izrailjev;

trnje će i čkalj rasti po oltarima njihovim,

i govoriće gorama: Pokrijte nas,

i humovima: Padnite na nas.

9 Od vremena gavajskog grešio si, Izrailju;

onde ostaše,

ne stiže ih u Gavaji rat na bezakonike.

10 Po svojoj ću ih volji pokarati,

i narodi će se skupiti na njih

da ih zarobe za dvojako bezakonje njihovo.

11 Jefrem je junica naučena, koja rado vrše;

ali ću joj doći na lepi vrat;

upregnuću Jefrema, Juda će orati, Jakov će povlačiti.

12 Sejte pravdu, žećete milost;

orite krčevinu,

jer je vreme da tražite Gospoda,

da bi došao i podaždio vam pravdom.

13 Oraste bezbožnost,

žeste bezakonje,

jedoste plod od laži;

jer si se pouzdao u svoj put,

u mnoštvo svojih junaka.

14 Zato će se podignuti vreva među tvojim narodom,

i svi će se gradovi tvoji raskopati

kao što Salman raskopa Vet-Arvel kad beše rat,

majka bi razmrskana sa sinovima.

15 Tako će vam učiniti Vetilj za veliku zloću vašu;

zorom će poginuti car Izrailjev.