1 Recite braći svojoj: Narode moj; i sestrama svojim: Pomilovana.

2 Prite se s materom svojom, prite se,

jer mi nije žena, niti sam joj ja muž;

neka odbaci kurvarstva svoja od lica svog,

i preljube svoje od dojaka svojih,

3 Da je ne bih svukao golu

i učinio je kakva je bila onaj dan kad se rodila,

i da je ne bih postavio da bude kao pustinja

i obratio je da bude kao zemlja sasušena,

i umorio je žeđu.

4 I neću se smilovati na decu njenu,

jer su kopilad.

5 Jer se mati njihova kurva,

sramoti se roditeljka njihova;

jer govori: Ići ću za milosnicima svojim

koji mi daju hleb moj i vodu moju,

vunu moju i lan moj,

ulje moje i piće moje.

6 Zato evo ja ću joj zagraditi put trnjem

i zazidaću zidom da ne nađe staza svojih.

7 I trčaće za svojim milosnicima,

ali ih neće stignuti;

i tražiće ih,

ali ih neće naći;

pa će reći: Idem da se vratim k prvom mužu svom,

jer mi beše bolje onda nego sada.

8 Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje,

i umnožavao joj srebro i zlato,

od kog načiniše Vala.

9 Zato ću uzeti natrag žito svoje, kad bude vreme,

i vino svoje, kad bude vreme,

i uzeću vunu svoju i lan svoj,

kojim bi pokrivala golotinju svoju.

10 I otkriću rugobu njenu pred milosnicima njenim,

i niko je neće izbaviti iz moje ruke.

11 I ukinuću svaku radost njenu,

svetkovine njene,

mladine njene i subote njene i sve praznike njene.

12 I potrću čokote njene i smokve,

za koje govori: Plata su mi,

što mi dadoše milosnici moji;

i obratiću ih u šumu

da ih jede zverje poljsko.

13 I pohodiću na njoj dane valimske,

u koje im je kadila

i kitila se obocima i grivnama,

i išla za svojim milosnicima,

i mene zaboravila,

govori Gospod.

14 Ali evo, ja ću je primamiti

i odvešću je u pustinju,

i govoriću s njom lepo.

15 I daću joj vinograde njene od tog mesta,

i dolinu Ahor za vrata nadanju,

i onde će pevati kao za mladosti svoje

i kao kad je išla iz Misira.

16 I tada ćeš me, govori Gospod, zvati: Mužu moj; a nećeš me više zvati: Vale moj. 17 Jer ću ukloniti iz usta njenih imena Valova; i neće im se više pominjati imena. 18 I tada ću im učiniti zavet sa zverjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim; i polomiću luk i mač i rat da ih nestane u zemlji, i učiniću da leže bez straha. 19 I zaručiću te sebi doveka, zaručiću te sebi pravdom i sudom i milošću i milosrđem. 20 I zaručiću te sebi verom, i poznaćeš Gospoda.

21 I tada ću se odazvati, govori Gospod,

odazvaću se nebesima,

a ona će se odazvati zemlji.

22 A zemlja će se odazvati žitu i vinu i ulju,

a to će se odazvati Jezraelu.

23 I posejaću je sebi na zemlji,

i smilovaću se na Loruhamu,

i reći ću Loamiji: Ti si moj narod,

i on će reći: Bože moj!