1 Trubu na usta, i reci:

Kao orao ide na dom Gospodnji;

jer prestupiše zavet moj

i otpadiše se od zakona mog.

2 Izrailj će vikati ka meni:

Bože moj; poznajemo Te.

3 Izrailj je ostavio dobro;

neprijatelj će ga goniti.

4 Postavljaju careve, ali ne od mene;

podižu knezove, za koje ja ne znam;

od srebra svog i od zlata svog grade sebi likove,

da se istrebe.

5 Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo;

jarost se moja raspalila na njih;

dokle se neće moći očistiti?

6 Jer je i ono od Izrailja,

načinio ga je umetnik,

i nije Bog;

tele će samarijsko otići u komade.

7 Jer seju vetar,

pa će žeti oluju;

stabljike neće imati,

klica neće dati brašno,

da bi i dala,

proždreće ga tuđinci.

8 Proždreće se Izrailj,

biće među narodima kao sud na kome nema miline.

9 Jer otidoše k Asircu,

divljem magarcu, koji je sam za se;

Jefrem naima ljubavnike.

10 A što naimaše među narodima,

ja ću ih sabrati;

a već i okusiše malo

radi bremena Cara nad knezovima.

11 Što umnoži Jefrem oltare da greši,

biće mu oltari na greh.

12 Napisah mu velike stvari u zakonu svom;

ali mu se čine kao nešto tuđe.

13 Za žrtve, koje mi prinose,

prinose meso, i jedu ga;

Gospod ih ne prima;

sada će se opomenuti bezakonja njihova

i pohodiće grehe njihove;

oni će se vratiti u Misir.

14 Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove,

i Juda umnoži tvrde gradove;

ali ću pustiti oganj u gradove ovom,

i spaliće dvorove onom.