Sveto Jevanđelje po Luki 2

22 I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda, 23 (kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;) 24 i da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića. 25 I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu. 26 I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg. 27 I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju, 28 i on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:

29 Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode,

po reči svojoj;

30 Jer videše oči moje spasenje Tvoje,

31 Koje si ugotovio pred licem svih naroda,

32 Videlo, da obasja neznabošce,

i slavu naroda Tvog Izrailja.

33 I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za Njega. 34 I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti 35 (a i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

36 I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog, 37 i udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama. 38 I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.